Petrova smela odbrana

Sve do tada sveštenici su izbegavali da spomenu Isusovo raspeće ili uskrsnuće, ali sada, želeći da ostvare svoju nameru, bili su prinuđeni da upitaju optužene čijom silom su učinili značajno delo izlečenja nemoćnog čoveka. A onda se Petar, pun Svetoga Duha, s poštovanjem obratio sveštenicima i starešinama, govoreći: „Neka bude poznato vama svima i celom narodu izraelskom da u ime Isusa Hrista iz Nazareta, kojega ste vi raspeli, kojega Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav! Ovo je kamen koji ste vi zidari odbacili i koji je postao glava od ugla. I nema ni u jednome drugome spasenja: jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima, kojim bismo se mogli spasti.”IO 210.4

Hristov pečat je počivao na Petrovim rečima i njegovo lice je blistalo silom Svetoga Duha. Neposredno pored njega, kao uverljivi svedok, stajao je čovek koji je bio čudesno izlečen. Pojava ovog čoveka, koji je samo pre nekoliko sati bio bespomoćni invalid, koji je sada ponovo dobio savršeno telesno zdravlje i svetlost o Isusu Hristu, dodala je težinu svedočanstva rečima apostola Petra. Sveštenici, glavari i narod su ostali bez reči. Glavari nisu imali snage da pobiju njegovo svedočenje. Bili su obavezni da čuju ono što nikako nisu želeli da čuju; činjenicu o uskrsnuću Isusa Hrista i o Njegovoj moći na Nebu da čini čuda preko svojih apostola na Zemlji.IO 211.1

Petrova odbrana u kojoj je smelo objavio odakle dolazi njegova snaga, zaprepastila ih je. On im je skrenuo pažnju na kamen koji su zidari odbacili - misleći time na crkvene vlasti, koje su morale da shvate vrednost Onoga kojega su odbacili - a koji je ipak, uprkos svemu, postao glava od ugla. Tim rečima se neposredno pozivao na Hrista, koji je kamen temeljac cele Crkve.IO 211.2

Narod se divio smelosti učenika. Smatrali su da će oni, pošto su samo neobrazovani ribari, biti potpuno zbunjeni kada se suoče sa sveštenicima, književnicima i starešinama. Međutim, morali su da se podsete da su učenici provodili svoje vreme sa Isusom. Apostoli su govorili kao što je On govorio, sa snagom koja je osvedočavala i ućutkavala njihove protivnike. Da bi nekako prikrili svoju zbunjenost, sveštenici i glavari su naredili da učenike izvedu iz dvorane dok se oni budu međusobno posavetovali što da čine.IO 211.3

Svi su se brzo složili da bi bilo uzaludno poricati da je čovek ozdravio zahvaljujući sili koja je apostolima bila darovana u ime raspetog Isusa. Oni bi vrlo rado pokušali da ovo čudo prikriju gomilom laži; ali, delo je bilo učinjeno usred belog dana i pred mnoštvom ljudi, i već je bilo poznato hiljadama. Bili su svesni da se ovo delo smesta mora zaustaviti, jer će inače Isus steći mnoš252 tvo sledbenika, pa će oni sami pasti u nemilost i biće optuženi da su ubili Božjega Sina.IO 212.1

Međutim, uprkos svojoj rešenosti da unište učenike, nisu se usudili na nešto više nego da im samo zaprete najsurovijim kaznama ukoliko nastave da poučavaju ili da deluju u ime Isusa Hrista. Na to su Petar i Jovan smelo izjavili da su svoju misiju dobili od Boga i da ne mogu drugo nego da govore o onome što su videli i čuli. Sveštnici bi radosno kaznili ove plemenite ljude zbog njihove neukrotive vernosti njihovom svetom zvanju, ali su se pobojali naroda, „jer svi ljudi proslavljahu Boga zbog onoga što se dogodilo”. I tako, uz ponovljene pretnje i naloge, morali su da oslobode apostole.IO 212.2