Kovčeg se vraća u Izrael

Neki među njima nisu bili zadovoljni tim savetom. Izgledalo im je da bi se suviše ponizili vraćajući kovčeg, pa su govorili da se niko među Filistejcima neće usuditi da ugrozi svoj život noseći natrag u Izrael kovčeg koji je među njima izazvao tolike smrti. Njihovi savetnici su ih preklinjali da ne otvrdnu svoja srca, kao što su to učinili Egipćani i njihov Faraon i tako navukli na sebe još veća zla i veće nevolje. I pošto su se svi plašili da uzmu k sebi kovčeg Božji, predložili su im sledeće rešenje: „Uzmite zato nova kola i dve krave dojilice, koje još nisu nosile jaram, i upregnite ih u kola, a telad njihovu odvedite kući od njih: uzmite onda kovčeg Gospodnji i stavite ga na kola i nakit od zlata, koji ćete mu dati kao prinos za prestup metnite u kovčežić pored njega; i pustite ih neka idu. I gledajte, ako krenu putem prema Njegovoj međi u Bet-Šemeš, onda nam je On učinio sve ovo veliko zlo; ali, ako li ne krenu, onda ćete znati da nas Njegova ruka nije udarila: da nam se slučajno dogodilo. I ljudi učiniše tako; uzeše dve krave dojilice i upregoše ih u kola, a telad njihovu zatvoriše kod kuće... I krave krenuše pravo putem prema Bet-Šemešu, i udući mukahu, ali ne skretoše s puta ni na levo ni na desno.”IO 158.2

Filistejci su znali da krave ništa ne bi moglo navesti da ostave svoju telad kod kuće ukoliko nisu bile pod uticajem neke nevidljive sile. Krave su pošle pravo prema Bet-Šemešu, mučući za svojom teladi, ali idući u potpuno suprotnom smeru. Starešine filistejske su ušle za kovčegom sve do granice Bet-Šemeša. Nisu se usuđivale da sveti kovčeg potpuno prepuste kravama. Plašili su se da će u slučaju da se kovčegu dogodi bilo kakvo zlo, još veće nevolje pasti na njih. Nisu, naime, znali da anđeli Božji prate kovčeg i vode krave na njihovom putu prema mestu kojemu kovčeg pripada.IO 159.1