Nojeva žrtva i Božje obećanje

Noje nije zaboravio Boga, koji ih je tako milostivo sačuvao, već je smesta podigao oltar, uzeo je po jednu od svake čiste životinje i po jednu od svake čiste ptice i prineo ih na žrtvu paljenicu na oltaru, pokazujući tako svoju veru u Hrista, veliku žrtvu, i svoju zahvalnost Bogu na svom prekrasnom izbavljenju. Nojeva žrtva se uzdigla pred Boga kao slatki miris. On je prihvatio žrtvu i blagoslovio Noja i njegovu porodicu. Ovde se krije pouka za sve koji će živeti na Zemlji, da na svako pokazivanje Božje milo sti i ljubavi prema njima treba da odgovore odmah i bez oklevanja zahvalnim rečima i skromnim bogosluženjem.IO 57.4

Da se čovek ne bi plašio nagomilavanja oblaka i padanja kiše, da ne bi bio u stalnom strahu, da ne bi očekivao novi Potop, Bog je milostivo ohrabrio Nojeve potomke obećanjem: „Utvrdiću svoj zavet s vama; neće više svako telo biti uništeno vodama Potopa; niti će ikada biti Potopa da uništi zemlju. I još reče Bog: a ovo je zalog zaveta koji činim između mene i tebe, i svakog živog stvorenja koje je s tobom, na sve naraštaje: postavljam dugu svoju u oblake, i ona će biti zalog zaveta između mene i zemlje. I dogodiće se kada podignem oblake nad zemljom, da će se duga videti u oblacima ... I duga će biti u oblacima; i ja ću je pogledati i setiću se zaveta večnoga između Boga i svakog živog stvorenja i svakog tela na Zemlji.”IO 58.1

Kakvog li milosrdnog dela Božjega! Kakvog li saučešća prema grešnom čoveku, staviti prekrasnu, višebojnu dugu u oblake, kao dokaz zaveta velikoga Boga sa čovekom! Ova duga je bila dokaz svim naraštajima da je Bog uništio stanovnike Zemlje Potopom, zbog njihove velike pokvarenosti. Zato je bio Njegov plan da deca budućih naraštaja vide dugu u oblacima i da pitaju zašto je taj slavni luk prebačen preko neba i da im njihovi roditelji govore o starom svetu koji je bio uništen Potopom, zato što su se ljudi odali svim oblicima bezakonja i da je ruka Najvišega savila luk i stavila ga u oblake kao zalog da više nikada neće pustiti Potop vode na Zemlju.IO 58.2

Ovaj simbol u oblacima treba da potvrdi verovanje svih, da utvrdi njihovo poverenje u Boga, jer je to dokaz božanske milosti i dobrote prema čoveku; i da će Bog, iako je bio izazvan da uništi Zemlju Potopom, svojom milošću i dalje obavijati Zemlju. Bog je rekao da će se, kada bude pogledao dugu u oblacima, setiti svoga zaveta sa čovekom. Nije on želeo da nam kaže da će ga ikada zaboraviti, već se tako obraćao čoveku njegovim jezikom, da bi ga čovek bolje razumeo.IO 58.3