Mojsije popušta nestrpljenju

„I Mojsije i Aron sazvaše zbor pred stenom; i on im reče: slušajte sada, vi buntovnici, treba li da vam mi izvedemo vodu iz ove stene? I podiže Mojsije ruku svoju, i udari štapom svojim po steni dva puta: i iziđe voda izobilno, i napi se zbor i stoka njihova. A Gospod reče Mojsiju i Aronu: zato što mi ne verovaste, zato što ne uzdigoste moju svetost pred očima sinova Izraelovih, zato nećete dovesti ovaj zbor u zemlju koju sam im dao.”IO 138.1

Ovde je Mojsije sagrešio. Umorio se već od stalnog gunđanja naroda protiv sebe, pa je na Gospodnju zapovest uzeo štap i, umesto da progovori steni, kao što mu je Gospod zapovedio, udario je stenu štapom dva puta, pošto je rekao: „Treba li da vam mi izvedemo vodu iz ove stene?” Ovde je progovorio nemudro usnama svojim. Nje rekao: Bog će vam sada dati novi dokaz svo je moći i učiniće da dobijete vodu iz stene! Nije pripisao moć i slavu Bogu što je učinio da ponovo poteče voda iz čvrste stene, pa nije ni uzvisio Boga pred narodom. Zbog tog Mojsijevog promašaja Bog mu nije mogao dozvoliti da odvede narod u Obećanu zemlju.IO 138.2

Ova potreba za pokazivanjem Božje moći učinila je da se događaj pretvori u veliku svečanost, pa su je Mojsije i Aron morali iskoristiti da ostave povoljan utisak pred celim narodom. Međutim, Mojsije je bio uzrujan, pun nestrpljenja i gneva prema narodu, zbog njihovog gunđanja, pa je rekao: „Slušajte sada, vi buntovnici, treba li da vam mi izvedemo vodu iz ove stene?” Govoreći tako, on je stvarno pristao uz gunđanje Izraela, priznao im da imaju pravo i da ih je zaista on izveo iz Egipta. Bog je narodu oprostio i mnogo veće pogreške nego što je bila ova Mojsijeva, ali On nije mogao da posmatra greh vođe svoga naroda istim očima kao i greh naroda. Nije mogao da zanemari Mojsijev greh i da mu dozvoli da uđe u Obećanu zemlju.IO 138.3

Gospod je ovde pružio svom narodu neoboriv dokaz da je upravo On, koji je izveo tako prekrasno oslobođenje i izveo ih iz egipatskog ropstva, bio moćni Anđeo, a ne Mojsije, koji je išao pred njima na svim njihovim putovanjima i o kojemu je sam Bog rekao: „Gle, šaljem pred tobom anđela da te čuva na putu i da te dovede na mesto koje sam ti pripremio. Čuvaj ga se i slušaj glas njegov; ne izazivaj ga, jer ti neće oprostiti prestupe tvoje: jer je moje ime u njemu.” (2.Mojsijeva 23,20.21)IO 139.1

Mojsije je slavu koja je pripadala Bogu pripisao sebi i tako doprineo da postane neophodno da Bog u njegovom slučaju učini nešto što će zauvek ućutkati buntovni Izrael, naime, da ih nije Mojsije izveo iz Egipta, već sam Bog. Gospod je Mojsiju poverio odgovornost da vodi Njegov narod, dok je istovremeno moćni Anđeo išao pred njima na svim njihovim putovanjima i određivao sve njihove puteve. Zato što su bili tako spremni da zaborave da ih Bog vodi preko svoga Anđela, i da čoveku pripišu ono što je samo Božja sila mogla da obavi. On ih je kušao i isprobavao da vidi hoće li mu biti poslušni. Pali su na svakom ispitu. Umesto da mu veruju, da priznaju Boga koji je posuo njihove puteve dokazima svoje moći i posebnim zalozima svoga staranja i svoje ljubavi, oni mu nisu verovali i pripisali Mojsiju svoj izlazak iz Egipta, optužujući ga za sve svoje nevolje. Mojsije je podnosio njihovu tvrdovratost sa zavidnom strpljivošću. U jednom trenutku čak su zapretili da će ga zasuti kamenjem.IO 139.2