Treće Poglavlje—Posledice Pobune

Usred vrta, u blizini drveta života, stajalo je drvo poznanja dobra i zla. Ovo drvo je Bog posebno odredio da bude zalog njihove poslušnosti, vere, i ljubavi prema Njemu. Gospod je zapovedio našim praroditeljima da ne jedu roda sa ovog drveta, i da ga ne diraju, da ne bi umrli. Kazao im je da mogu slobodno jesti sa svakoga drveta u vrtu osim s jednoga, ali, ako budu jeli ploda s tog drveta, sigurno će umreti.IO 16.1

Kada su Adam i Eva bili stavljeni u taj prekrasni vrt imali su sve što bi mogli poželeti da budu srećni. Međutim, Bog je odlučio, po svojoj sveznajućoj volji, da ispita njihovu vernost pre nego što im bude poklonjena večna sigurnost. Trebalo je da uživaju Njegovu naklonost, i da razgovaraju s Njime i On s njima. Ipak, nije stavio zlo izvan njihovog domašaja. Sotoni je bilo dozvoljeno da ih kuša. Ako budu izdržali ovu probu, trebalo je da steknu trajnu naklonost Boga i nebeskih anđela.IO 16.2

Sotona je stajao iznenađen svojim novim položajem. Njegove sreće je nestalo. Pogledao je anđele koji su, zajedno s njime, nekada bili srećni i koji su, zajedno s njime, bili proterani s Neba. Pre njihovog pada ni trag nezadovoljstva nije kvario njihov savršeni sjaj. Sada je sve izgledalo drukčije. Lica koja su nekada odražavala lik svoga Stvoritelja bila su tužna i očajna. Sukobi, nesloga, gorko optuživanje širili su se u njihovim redovima. Pre njihove pobune ništa od toga nije bilo poznato na Nebu. Sotona je sada posmatrao strašne posledice svoje pobune. Zadrhtao je, plašio se da pogleda u budućnost i da razmišlja o konačnom ishodu svega.IO 16.3

Trenutak za radosne, srećne pesme hvale u slavu Boga i Njegovog dragog Sina je kucnuo. Sotona je vodio nebeske horove. On je prvi podizao svoj glas; a onda bi se sve anđeoske čete sjedinjavale s njime i slavne melodije pesama bi odjekivale Nebom u čast Boga I Njegovog dragog Sina. A sada, umesto melidija najdivnije muzike, nesloga i ljutite reči dopirale su do ušiju velikog starešine pobunjenika. Gde je on? Da nije sve to samo strašni san? Zar je zaista izbačen s Neba? Zar se vrata Neba nikada više neće otvoriti da ga propuste? Čas bogosluženja se približavao kada će se svi blistavi i sveti anđeli pokloniti pred Ocem. Nikada se više neće pridružiti nebeskoj pesmi. Nikada se više neće pokloniti iz poštovanja i svetog strahopoštovanja u prisutnosti večnog Boga.IO 17.1

Kada bi opet mogao da bude kao što je nekada bio, neporočan, veran i odan, radosno bi se odrekao svih svojih zahteva za vlašću. Međutim, bio je izgubljen! Bez mogućnosti spasenja, zbog svoje drske pobune! I to još i nije bilo sve; i druge je naveo na pobunu i doveo u isto stanje izgubljenosti kao i sebe - anđele koji nikada nisu ni pomišljali da posumnjaju u volju Neba ili da odbiju poslušnost Božjem zakonu sve dok im on nije stavio takve misli u njihov um, objavljujući im da mogu uživati i u većem dobru, u uzvišenijoj i mnogo slavnijoj slobodi. To je bilo lukavstvo kojim ih je prevario. Sada je na njemu počivala odgovornost od koje nikada neće biti oslobođen.IO 17.2

Ovi duhovi su postali nemirni zbog izneverenih nada. Umesto većeg dobra, osetili su žalosne posledice neposlušnosti i ne poštovanja zakona. Nikada više neće ova nesrećna bića osećati uticaj blage vladavine Isusa Hrista. Nikada više neće njihov duh biti izložen delovanju duboke, iskrene ljubavi, mira i radosti koju je Njegova prisutnost uvek širila među njima, i koju su mu uzvraćali radosnom poslušnošću i izrazima poštovanja i odavanja počasti.IO 17.3