Gospod se javio Abraamu i rekao mu:

„Ja sam Bog svemogući, živi uvek u mojoj prisutnosti i budu savršen. I ja ću učiniti zavet između sebe i tebe i umnožiću te veoma.” (1. Mojsijeva 17,1.2) „I ja ću utvrditi zavet svoj između mene i tebe i potomstva tvojega posle tebe po naraštajima njihovim kao zavet večan da budem Bog tebi i potomstvu tvojemu posle tebe.” (1. Mojsijeva 17,7)IO 122.1

Onda je Bog zatražio obrezanje od Abraama i njegovog potomstva, krug izrezan iz tela kao zalog da ih je Bog izrezao i odvojio od svih naroda kao svoje posebno blago. Ovim znakom oni su se svečano obavezivali da se neće vezivati brakovima s drugim narodima, jer bi to čineći narušili svoje poštovanje prema Bogu i Njegovom svetom zakonu, i postali slični idolopokloničkim narodima oko sebe.IO 122.2

Delom obrezanja oni su se svečano obavezali da sa svoje strane ispunjavaju uslove zaveta sklopljenog s Abraamom: da će se izdvajati od svih naroda i biti savršeni. Da su Abraamovi potomci zaista nastavili da se odvajaju od ostalih naroda ne bi bili navedeni na idolopoklonstvo. Da su se odvajali od ostalih naroda, ne bi podlegli velikom iskušenju da učestvuju u njihovim grešnim običajima i da se bune protiv Boga. Mešajući se s narodima iz svoje okoline, oni su u velikoj meri izguibili svoj posebni, sveti karakter. Da bi ih kaznio, Gospod je doveo glad u njihovu zemlju, koja ih ne naterala da se presele u Egipat da bi sačuvali život. Međutim, Bog ih nije zaboravio dok su bili u Egiptu, držeći se zaveta koji je sklopio s Abraamom. Dozvolio je Egipćanima da ih tlače da bi se obratili Njemu u svojoj teskobi, da bi izabrali Njegovu pravednu i milostivu vladavinu i slušali Njegove zahteve.IO 122.3

Bilo je samo nekoliko porodica kada su se u početku preselili u Egipat. A onda su se one umnožile i pretvorile u veliko mnoštvo. Neki među njima su bili vrlo pažljivi da svoju decu nauče Božjim zakonima, ali su mnogi Izraelci imali pred očima toliko idolopoklonstva da su im ostale samo nejasne ideje o Božjem zakonu. Oni koji su se bojali Boga obraćali su se Njemu u očaju svoje duše da raskine jaram strašnog robovanja, da ih izvede iz zemlje u kojoj žive kao robovi i da im tako omogući da mu slobodno služe. Bog je čuo njihove vapaje i podigao je Mojsija kao svoje oruđe da oslobodi svoj narod. Pošto su napustili Egipat, pošto su se vode Crvenog mora razdvojile pred njima, Gospod je želeo da ih okuša znacima, čudima i probama da li će se osloniti na Onoga koji ih je izabrao kao narod između svih ostalih naroda. Međutim, oni su pali na tom ispitu. Gunđali su na Boga zbog teškoća na svom putu i poželeli da se ponovo vrate u Egipat.IO 123.1