Drugo Poglavlje—Stvaranje

Otac i Sin upustili su se u veličanstveno, čudesno delo o kojemu su razmišljali - u stvaranje sveta. Zemlja je izašla iz ruke Stvoritelja izuzetno lepa. Bilo je tu planina i brežuljaka i ravnica; porazmeštene između njih bile su reke i vodene površine. Zemlja nije bila jedna jedina nepregledna ravnica, već je jednoličnost prizora bila prekidana bregovima i planinama, ne tako visokim i nazubljenim kao što su danas, već pravilnog i prekrasnog oblika.IO 13.1

Gole, visoke stene nigde se nisu mogle videti, jer su ležale ispod površine kao neki kostur Zemlje. Vode su bile ravnomerno rasporđene. Bregovi, planine i prekrasne ravnice bile su ukrašene biljkama i cvećem, visokim, veličanstvenim drvećem svih vrsta, koje je bilo mnogo puta veće i mnogo lepše od današnjeg drveća. Vazduh je bio čist i zdrav, i Zemlja je izgledala kao sjajna palata. Anđeli su posmatrali čudesna i prekrasna Božja dela i uzvikivali od radosti.IO 13.2

I pošto je Zemlja bila stvorena i zveri na njoj, Otac i Sin su ostvarili svoju nameru koja je bila zamišljena pre pada Sotone, da načine čoveka po svome liku. Radili su zajednički prilikom stvaranja Zemlje i svakog živog stvorenja na njoj. A onda je Bog rekao svome Sinu: “Hajde na načinimo čoveka po svome liku!” 20 Kada je izašao iz ruke svoga Stvoritelja, Adam je bio plemenita rasta i prekrasne simetrije. Bio je više nego dva puta viši od ljudi koji sada žive na Zemlji i skladnih proporcija. Njegove karakteristike su bile savršene i prekrasne. Boja njegovog lica nije bila ni bela ni žućkasta, već ružičasta, blistajući bogatim sjajem zdravlja. Eva nije bila tako visoka kao Adam. Njena glava mu je dosezala malo iznad grudi. I ona je bila savršeno skladna i vrlo lepa.IO 13.3

Ovaj bezgrešni par nije nosio nikakvu veštačku odeću. Bili su pokriveni ogrtačem svetlosti i slave, onakvim kakvoga nose anđeli. Dok su živeli u poslušnosti Bogu, bili su okruženi svetlosnim krugom. Iako je sve što je stvorio bilo savršeno lepo, iako je izlgledalo da ništa ne nedostaje Zemlji koju je Bog stvorio da usreći Adama i Evu, ipak je Bog pokaza svoju veliku ljubav prema njima zasadivši vrt posebno za njih. Trebalo je da deo svoga vremena srećno provode u obrađivanju vrta, deo u primanju poseta anđela, u slušanju njihovih uputstava i u zadovoljnom razmišljanju. Njihov posao nije bio zamoran, već ugodan i osvežavajući. Ovaj prekrasni vrt trebalo je da bude njihov dom.IO 14.1

U ovaj vrt Gospod je stavio drveće svih vrsta, korisno i lepo. Bilo je stabala punih raskošnog voća, bogatog mirisa, prekrasnog izgleda, ugodnog ukusa, koje je Bog odredio za hranu svetom paru. Bilo je tu krasnih loza koje su rasle u visinu, otežale od tereta grozdova, kakvi se više nigde nisu mogli videti posle pada u greh. Grozdovi su bilo vrlo veliki i različitih boja; neki su bili skoro crni, neki purpurni, crveni, ružičasti, ili svetlo zeleni. Ovaj prekrasni i bogati teret grozdova na grančicama loze dobio je ime grožđe. Loze se nisu vukle po tlu, iako nisu bile naslonjene na letvice, ali ih je teret roda ipak vukao prema zemlji. Adam i Eva su dobili ugodan zadatak da oblikuju prekrasne senice od grana loze, da ih usmeravaju tako da postanu boravišta od prirodnog, prekrasnog, živog drveća i lišća, opterećenih mirisnim rodom.IO 14.2

Zemlja je bila odevena prkrasnim zelenim pokrivačem, dok su mirijade mirisnih cvetova svih vrsta i veličina provirivale iz njega u bogatom preobilju. Sve je bilo ukusno i slavno raspoređeno. Usred vrta stajalo je drvo života, čija je slava nadmašivala slavu sveg ostalog drveća. Njegov rod je ličio na jabuke od zlata i srebra, i trebalo je da ovekoveči besmrtnost. Njegovo lišće je imalo lekovita svojstva.IO 14.3