Posledice Ilijeve nemarnosti

Kada je Eli postao veliki sveštenik, uzdigao je svoje sinove u red sveštenika. Samo je njemu bilo dozvoljeno da jednom godišnje uđe u svetinju nad svetinjama. Njegovi sinovi su služili kraj ulaza u Svetilište i učestvovali u klanju žrtava i u služenju kraj žrtvenika. Neprestano su zloupotrebljavali svoju svetu službu. Bili su sebični, pohlepni, proždrljivi i razuzdani. Bog je ukoravao Elija zbog zločinačkog zanemarivanja porodične discipline. On je ukoravao svoje sinove, ali ih nije obuzdavao. Kada su bili primljeni u svetu svešteničku službu, slušao je o njihovom ponašanju, o tome kako su otimali žrtve i priloge od sinova Izraelovih, kako su drsko kršili Božji zakon i svojim nasilništvom navodili Izraela na greh.IO 154.3

Gospod je detetu Samuelu objavio kazne koje je izrekao Elijevom domu zbog njegove nemarnosti. „I Gospod reče Samuelu: gle, učiniću nešto u Izraelu od čega će zvoniti oba uha svakome koji bude o tome slušao. Toga dana ću učiniti protiv Elija sve što sam rekao o domu njegovu: kada nešto počnem, sigurno ću i dovršiti. Jer sam mu rekao da ću suditi domu njegovu zauvek zbog bezakonja za koje je znao; jer sinovi njegovi činiše bezakonje, a on ih nije obuzdao. I zato se zakleh domu Elijevu da bezakonje doma Elijeva neće biti očišćeno žrtvama ni prilozima doveka.”IO 155.1

Prestupi Elijevih sinova su bili tako drski, tako su vređali svetoga Boga da više nikakva žrtva ne bi mogla posredovati za tako namerne prestupe. Ovi grešni sveštenici obesčastili su žrtve koje su predstavljale Božjega Sina. Svojim bogohulnim ponašanjem gazili su posredničku krv bez koje prinošene žrtve ne bi imale nikakve vrednosti.IO 155.2

Samuel je preneo Eliju Gospodnju poruku, a „on je rekao: Gospod je Bog i neka čini što misli da je dobro!” Elije je znao da je Bog obešćašćen i osećao je da greši. Pokorio se kazni kojom je Bog kaznio njegovo grešno ponašanje. Poruku koju je dao Samuelu on sam je objavio celom Izraelu. Čineći to, mislio je da će bar u nekoj meri ispraviti zlo koje je načinio svojom nemarnošću u prošlosti. Zlo, koje je bilo najavljeno Eliju, nije se moglo dugo odlagati.IO 155.3

Izraelci su zaratili s Filistejcima, izgubili su bitku i četiri hiljade Izraelaca je izginulo. Jevreji su se uplašili. Znali su da će drugi narodi, kada budu čuli za njihov poraz, biti ohrabreni da zarate s njima. Izraelske starešine su zaključile da su Izraelci bili poraženi samo zato što kovčeg Božji nije bio s njima. Poslale su glasnike u Svetilište da pozovu kovčeg zaveta. Setili su se svoga prelaska preko Jordana i lake pobede kod Jerihona kada je kovčeg bio s njima, pa su zaključile da će biti dovoljno da donesu kovčeg u svoj logor i da će lako pobediti sve svoje neprijatelje. Nisu shvatile da je njihova snaga u poslušnosti zakonu, koji se čuvao u kovčegu i koji je predstavljao samoga Boga. Pokvareni sveštenici, Ofni i Fines, došli su s kovčegom Božjim, iako su kršili Božji zakon. Ta dva grešnika pratila su kovčeg Božji sve do logora Izraelaca. Vojnicima se vratilo poverenje i oni su postali sigurni u uspeh.IO 155.4