Stub od ognja

„I kretoše na put od Sukota, i ulogoriše se u Etamu, na početku pustinje. I Gospod iđaše pred njima danju u stubu od oblaka, da bi ih vodio putem; a noću u stubu od ognja, dajući im svetlost; da mogu putovati i danju i noću. I stub od oblaka nikada ne napuštaše svoje mesto pred narodom danju niti stub od ognja noću.”IO 100.4

Gospod je znao da bi se Filistinci usprotivili njihovom prolasku kroz svoju zemlju. Kazali bi o njima: pobegli su od svojih gospodara u Egiptu! I zaratili bi protiv njih. I tako je Bog, vodeći ih putem daleko od mora, pokazao da je ne samo Bog pravednosti, nego i Bog pun saučešća. Gospod je obavestio Mojsija da će Faraon poći u poteru za njima i naredio mu tačno mesto na kojemu treba da se ulogori pored mora. Rekao je Mojsiju da će se Njegovo ime proslaviti pred Faraonom i celom njegovom vojskom.IO 100.5

Pošto je prošlo nekoliko dana otkako su Jevreji izašli iz Egipta, Egipćani su obavestiti Faraona da su robovi pobegli i da se više nikada neće vratiti da služe. Žalili su što ih pustili da odu iz Egipta. Da budu lišeni jevrejske radne snage predstavljalo je za njih zaista veliki gubitak, pa su se pokajali što su pristali na njihov odlazak. Uprkos svemu što su pretrpeli od božanskih sudova, bili su toliko otvrdnuli zbog svoje stalne pobune protiv Boga da su odlučili da progone sinove Izraelove i da ih silom vrate u Egipat. Faraon je poveo veoma veliku vojsku i šest stotina ratnih kola i krenuo u poteru za njima, sustigavši ih kada su se ulogorili kraj mora.IO 101.1

„I kada se približi Faraon, sinovi Izraelovi podigoše oči svoje i gle, videše da Egipćani dolaza prema njima; i uplašiše se vrlo; i sinovi Izraelovi povikaše ka Gospodu. I rekoše Mojsiju: zato što nije bilo grobova u Egiptu izveo si nas da umremo u pustinji?IO 101.2

Zato li si se bavio nama, da nas izvedeš iz Egipta? Zar ti nismo govorili u Egiptu, govoreći: ostavi nas na miru da služimo Egipćanima? Jer nam je bilo bolje da služimo Egipćanima nego da umremo u pustinji. I Mojsije reče narodu: ne plašite se, stanite samo i gledajte spasenje Gospodnje, koje će vam pokazati danas; jer Egipćane koje ste danas videli, nikada više nećete opet ugledati. Gospod će se boriti za vas, a vi ćete posmatrati.”IO 101.3

Kako su brzo Izraelci posumnjali u Gospoda! Oni su bili svedoci svih Njegovih sudova u Egiptu kojima je naterao Faraona da ih pusti da odu, ali, kada je njihovo poverenje u Boga bilo stavljeno na probu, počeli su gunđati, iako su videli takve dokaze Njegove moći prilikom svog prekrasnog izbavljenja. Umesto da se u svojoj nevolji oslone na Gospoda, prigovarali su vernom Mojsiju, podsećajući ga na svoje izraze neverovanja koje su izrekli u Egiptu. Optužili su ga da je uzrok sve njihove nevolje. On ih je pozvao da se oslone na Boga, da ne izražavaju svoje neverovanje, i da samo gledaju šta će Gospod učiniti za njih. Mojsije je onda iskreno zavapio ka Gospodu da izbavi voj izabrani narod.IO 101.4