Oblak koji ih je vodio

Gospod je usmeravao Izraelce na svim njihovim putovanjima kroz pustinju. Kada je bilo na dobro narodu i na slavu Božju da podignu svoje šatore na nekom mestu i da se na njemu ulogore, Bog im je pokazivao svoju volju tako što bi se stub od oblaka spuštao nisko iznad šatora. I tu bi ostajao sve dok Bog ne bi odlučio da krenu dalje. Onda bi se oblak slave podizao visoko iznad šatora i oni bi ponovo kretali na put.IO 131.1

U toku svih svojih putovanja održavali su savršeni red. Svako pleme je nosilo svoju zastavu, sa oznakom doma njihovog oca na njoj, i od svakog plemena se zahtevalo da podiže šatore oko svoje zastave. Dok su putovali, pojedinačna plemena su putovala po redu, svako pleme pod svojom zastavom. Kada bi se odmarali od puta, podizali su šator od sastanka, i tada su plemena po određenom redu podizala svojhe šatore, tačno na mestu za koje bi im Gospod zapovedio, oko Svetilišta, na udaljenosti od njega.IO 131.2

Kada bi narod putovao, kovčeg zaveta je išao pred njima. „I oblak Gospodnji beše nad njima danju, kada izlažahu iz logora. I događaše se, kada kovčeg polažaše, da Mojsije govoraše: ustani, Gospode, i neka se raspu neprijatelji Tvoji; i neka oni koji Tebe mrze, pobegnu pred Tobom! A kada se zaustavljaše, on govoraše: vrati se, o Gospode, mnogim hiljadama Izraelovim!”IO 131.3