Prosvetljenje Engleske i Škotske

Dok je Luter otvarao zatvorenu Bibliju nemačkom narodu, Tindal je bi naveden Božjim Duhom da to isto delo obavi u Engleskoj. On je bio revnostan proučavalac Biblije, i neustrašivo je objavljivao svoje osvedočenje o istini, tražeći da se sva učenja podlože probi Božje Reči. Njegova revnost nije mogla drugo nego da probudi protivljenje romanista. Učeni katolički doktor koji se upustio u raspravu s njime, onako je uzviknuo: „Bilo bi bolje za nas da ostanemo bez Božjeg zakona, nego bez papinog!” Tindal je odgovorio: „Ja prkosim i papi i svim njegovim zakonima; i ako mi Bog bude produžio život, neće proći mnogo godina i ja ću učiniti da dečak koji ide za plugom bolje poznaje Bibliju od tebe!”IO 295.2

Namera koju je počeo da gaji, naime, da narodu ponudi Novi zavet na njegovom jeziku, bila je potvrđena i on se smesta bacio na posao da je ostvari. Cela Engleska je naizgled ustala protiv njega, pa je odlučio da utočište potraži u Nemačkoj. Ovde je počeo da štampa Novi zavet na engleskom jeziku. Uskoro je bilo dovršeno tri hiljade primeraka Novoga zaveta, a iste godine izašlo je još jedno izdanje.IO 295.3

On je konačno posvedočio za svoju veru mučeničkom smrću, ali je oružje koje je pripremio omogućilo drugim vojnicima da se bore i biju bitke u toku svih stoleća sve do naših dana.IO 295.4

U Škotskoj je evanđelje našlo svog pobornika u liku Džona Noksa. Ovaj iskreni reformator se nikoga nije plašio. Plamen mučeništva, koji je buktao oko njega, mogao je samo da oživi njegovu revnost i da je podstakne još više. Dok se sekira tiranina preteći podizala nad njegovom glavom, on se nije povlačio, zadajući snažne udarce čas na levu, čas na desnu stranu, da uništi idolopoklonstvo. I tako se držao svoga cilja, moleći se i bijući bitke Gospodnje, sve dok Škotska nije stekla slobodu.IO 295.5

U Engleskoj, Latimer je s propovedaonice podržavao pomisao da se Biblija mora čitati na jeziku naroda. Začetnik Svetoga pisma, govorio je on, „je sam Bog” i njegovo Pismo učestvuje u moći i trajnosti svoga autora. „Jer nema kralja, imperatora, vlastodršca ili upravitelja ...koji nije obavezan da sluša ...Njegovu svetu Reč.” „Nemojmo tražiti druge puteve, nego neka nas usmerava Božja Reč. Nemojmo se ravnati prema .... našim precima, niti se truditi da činimo ono što su oni činili, več ono što je trebalo da čine.”IO 296.1

Barns i Frit, verni Tindalovi prijatelji, ustali su da brane istinu. Ridli i Kranmer su pošli za njima. Ovi prvaci engleske Reformacije su bili obrazovani ljudi, i većina od njih je bila visoko cenjena i u rimskim krugovima zbog svoje revnosti i pobožnosti. Njihovo protivljenje papinstvu bilo je posledica njihovog poznavanja zabluda Svete stolice. Njihovo poznavanje misterija Vavilona davalo je još velu snagu njihovom svedočenju protiv njega.IO 296.2

Veliko načelo koje su podržavali Tindal, Frit, Latimer i Ridli bilo je načelo Božjeg autoriteta i dovoljnosti svetih Pisama. Oni su odbacivali navodni autoritet papa, koncila, otaca i kraljeva i njihovo pravo da vladaju savešću u verskim pitanjima. Biblija je bila njihovo merilo, i njime su odmeravali sve doktrine i sve zahteve. Vera u Boga i u Njegovu Reč održavala je te posvećene ljude dok su davali svoj život na lomači.IO 296.3