Drugo suđenje

„I tada otide kapetan s momcima i dovede ih bez nasilja: jer se bojahu naroda da ih ne zaspe kamenjem. I kada ih dovedoše, postaviše ih pred veće i upita ih veliki sveštenik, govoreći: zar vam nismo strogo zapovedili da ne poučavate narod u to ime? I gle, napuniste sav Jerusalim svojom naukom i hoćete da na nas svalite krivicu za smrt toga Čoveka!” Sada nisu bili toliko spremni da prihvate sramotu što su ubili Isusa kao kada su vikali zajedno s izopačenim moštvom: „Krv njegova na nas i na decu našu!”IO 215.1

Petar je, zajedno s ostalim apostolima, započeo svoju odbranu na isti način kao i prilikom prethodnog suđenja: „I tada im odgovori Petar s drugim apostolima i reče: mi treba da se pokoravamo Bogu a ne ljudima!” Anđeo, poslan od Boga, izbavio ih je iz tamnice i onda im zapovedio da poučavaju narod u hramu. Slušajući ove naloge, oni su izvršavali božansku zapovest, i tako je trebalo da nastave bez obzira koliko će ih to stajati. Petar je nastavio: „Bog otaca naših podiže Isusa, kojega vi ubiste i obesiste na drvo. Njega izdiže Bog desnicom svojom da bude Knez i Spasitelj, da donese Izraelu pokajanje i oproštenje greha. I mi smo Njegovi svedoci svega toga; a to je i Sveti Duh, kojega je Bog dao onima koji ga slušaju.”IO 215.2

Duh nadahnuća obuzeo je apostole, tako da su se od optuženih pretvorili u tužioce, okrivljujući sveštenike i glavare koji su sačinjavali veće da su ubili Hrista. Judejci su se na to tako naljutili da su odlučili, bez ikakvog daljeg suđenja i bez ovlašćenja rimskih vlasti, da uzmu zakon u svoje ruke i da pogube zatvorenike. Već krivi za Hristovu krv, bili su sada željni da okrvave svoje ruke i u krvi Njegovih apostola. Međutim, tu je bio i učen čovek na visokom položaju koji je svojom mudrošću shvatio da bi takav nasilni korak imao strašne posledice. Bog je podigao čoveka u samom visokom veću da spreči nasilje sveštenika i glavara.IO 215.3

Gamaliel, obrazovani farisej i doktor, čovek visokog ugleda, bio je izuzetno promišljena osoba, tako da je, pre nego što će progovoriti u prilog optuženima, zatražio da oni budu izvedeni iz sudnice. Onda je progovorio promišljeno i smireno: „Ljudi Izraelci, budite veoma oprezni kada odlučujete što ćete učiniti s ovim ljudima! Jer pre ovih dana ustade Tevda, hvaleći se da je neko; kojemu se pridružiše neki ljudi, njih oko četiri stotine; i njega ubiše, i svi, koji ga slušahu, rasijaše se i nestadoše. Posle ovog čoveka ustade Juda iz Galileje u dane prepisa naroda, i povuče za sobom mnoge ljude; i on pogibe, i svi, koji ga slušahu, behu rasterani. A sada vam kažem, ostavite se ovih ljudi i pustite ih na miru, jer ako je ovaj savet ili ovo delo od ljudi, propašće: ali, ako je od Boga, ne možete ga zaustaviti; čuvajte se da ne ustajete na Boga!”IO 216.1

Sveštenici su bili primorani da uvide koliko je ovaj savet razuman; morali su da se saglase s njime, pa su s velikim oklevanjem oslobodili svoje zatvorenike, pošto su ih izbili štapovima i naredili, ponavljajući naredbu nekoliko puta, da više ne propovedaju u ime Isusovo, jer će svojim životom platiti kaznu za svoju smelost. „I oni otidoše iz veća, radujući se što se nađoše dostojni da pretrpe sramotu imena Njegova radi. I svakoga dana u hramu i u svakoj kući ne prestajahu da poučavaju i da propovedaju Isusa Hrista.”IO 216.2

Svakako da su progonitelji apostola bili uznemireni kada su videli svoju nemoć da savladaju ove svedoke za Hrista, koji su imali dovoljno vere i hrabrosti da svoju sramotu pretvore u slavu i svoj bol u radost nastavljajući delo svoga Učitelja koji je pre njih pretrpeo poniženje i samrtničku borbu. I tako su ovi hrabri učenici nastavili da javno poučavaju narod, ali i tajno po kućama, na zahtev onih koji se nisu usuđivali da javno priznaju svoju veru, plašeći se Judejaca.IO 216.3