Čovekova sloboda izbora

Bog je obavestio naše praroditelje o svemu što je bilo povezano s drvetom poznanja dobra i zla; bili su potpuno obavešteni i o padu Sotone, i o opasnosti koja im preti od njegovih predloga. Bog im nije uskratio mogućnost da jedu zabranjeni plod. Prepustio im je da kao slobodna moralna bića poveruju Njegovoj reči, da poslušaju Njegovu zapovest i da ostanu živi, ili da poveruju kušaču, da budu neposlušni i da propadnu. Oni su oboje jeli, a velika mudrost koju su stekli bila je znanje o grehu i o osećanju krivice. Omotač svetlosti oko njih uskoro je nestao, i mučeni svešću o krivici i gubljenju svog božanskog omotača, zadrhtali su celim telom, pa su pokušali da pokriju svoje izložene oblike.IO 28.2

Naši praroditelji su odlučili da poveruju rečima, bar su tako mislili, zmije; iako im ona nije dala nikakve dokaze svoje ljubavi. Sotona nije učinio ništa za njihovu sreću ili blagostanje, dok im je Bog dao sve što je bilo dobro za hranu i ugodno oku. Sve na čemu se oko moglo zaustaviti pokazivalo je obilje i lepotu; ali je zmija ipak prevarila Evu da pomisli da joj je uskraćeno nešto što će je učiniti mudrom, mudrom kao što je i sam Bog mudar. Umesto da veruje Bogu i da ima poverenja u Njega, ona je pokazala sebično nepoverenje u Njegovu dobrotu i prihvatila Sotonine reči.IO 29.1

Posle svog prestupa, Adam je u prvi mah pomislio da oseća pojavljivanje nekog novog i uzvišenijeg postojanja. Međutim, ubrzo ga je uplašila pomisao na njegov prestup. Vazduh, koji je do tada bio ugodan i jednolično topao, postao je hladan. Krivi par je postao svestan svoga greha. Osetili su užas pred budućnošću, svest o gubitku, duhovnoj golotinji. Radosna ljubav, i mir, i srećno i zadovoljno blaženstvo kao da su nestali iz njihovog života, i umesto svega toga pojavila se praznina, nešto što nikada do tada nisu iskusili. I tada su po prvi put obratili svoju pažnju na svoju spoljašnjost. Ni do tada nisu bili odeveni, ali su bili prekriveni svetlošću kao nebeski anđeli. Sada je nestalo i te svetlosti koja ih je obavijala. Da bi se oslobodili svesti o gubitku i golotinji koje su sada postali svesni, potražili su nešto čime bi pokrili svoje telo, jer nisu mogli ni zamisliti da se neodeveni izlože pogledu Boga i anđela.IO 29.2

Njihov zločin pokazao im se sada u pravoj svetlosti. Prestup Božje izričite zapovesti pojavio se u svom pravom obliku. Adam je osudio Evinu lakomislenost kada je otišla od njega i dozvolila da je zmija prevari. Oboje su laskali sebi da će Bog, koji im je dao sve da bi ih usrećio, opravdati na neki način njihovu neposlušnost na temelju svoje velike ljubavi prema njima i da njihova kazna i neće biti tako strašna na kraju krajeva.IO 29.3

Sotona je likovao zbog svog uspeha. Uspeo je da iskuša ženu da pokaže nepoverenje prema Bogu, da posumnja u Njegovu mudrost i da pokuša da prodre u Njegove premudre planove. Preko nje je uspeo da obori i Adama, koji je, iz ljubavi prema Evi, prekršio Božju zapovest i pao zajedno s njome.IO 30.1

Vest o čovekovom padu proširila se po Nebu - zaćutala je svaka harfa. Anđeli su od žalosti poskidali sa svojih glava svoje krune. Celo Nebo je bilo uskomešano. Anđeli su bili žalosni zbog sebične nezahvalnosti čoveka na bogatom obilju koje mu je Bog osigurao. Održano je i savetovanje da se vidi šta se mora učiniti s krivim parom. Anđeli su se pobojali da bi mogli pružiti svoju ruku i jesti sa drveta života i na takj način obekovečiti svoj grešni život.IO 30.2

Gospod je posetio Adama i Evu i objavio im posledice njihove neposlušnosti. Kada su čuli Božje veličanstveno približavanje, pokušali su da se sakriju od Njegovog pogleda, kojemu su se radovali dok su još bili sveti i bezazleni. „I Gospod Bog pozva Adama i reče mu: gde si? I on reče: začuh glas Tvoj u vrtu i uplaših se, jer sam go; pa se sakrih! A On mu reče: ko ti kaza da si potpuno go? Da nisi jeo s drveta za koje ti rekoh da ne jedeš s njega?” Ovo pitanje mu je postavio Gospod, ne zato što mu je bilo potrebno obaveštenje, već da bi se krivi par osvestio. Na koji način si postao posramljen i uplašen? Adam je priznao svoj prestup, ne zato što je bio pokajnički raspoložen zbog svoje velike neposlušnosti, već da bi krivicu prebacio na Boga. „Žena koju si mi dao da bude sa mnom, ona mi dade sa drveta, te pojedoh!” A onda je pitanje bilo upućeno i ženi: „Šta je to što si učinila?” Eva je odgovorila: „Zmija me prevari, te jedoh!”IO 30.3