Mojsijeva smrt i njegovo uskrsnuće

„I otide Mojsije iz ravnice Moavske na planinu Nebo, na vrh Pizge, koja se nalazi istočno od Jerihona. I pokaza mu Gospod svi zemlju od Galada pa sve do Dana. I svu zemlju Neftalijevu i zemlju Efraimovu, i Manasijinu i svu zemlju Judinu, sve do mora na zapadu, Negeb i ravnicu u dolini jerihonskoj, gradu palmovu, sve do Zoara. I reče mu Gospod: to je zemlja za koju sam se zakleo Abraamu, i Isaaku, i Jakovu, govoreći: daću je potomstvu tvojemu: učinio sam da je vidiš svojim očima, ali nećeš preći preko da uđeš u nju. I tako Mojsije, sluga Gospodnji, umrije tamo u zemlji Moavskoj, kao što reče Gospod. I bi pokopan u dolini, u zemlji Moavskoj, nasuprot Bet-peoru: ali niko ne sazna za grob njegov do današnjega dana. I bi Mojsiju stotinu i dvadeset godina kada umrije; i oči mu ne behu potamnele, niti mu se umanjila prirodna snaga.” (5. Mojsijeva 34,1-7)IO 144.3

Nije bilo po volji Bogu da bilo ko pođe s Mojsijem na vrh Pizge. I tamo je stajao, na istaknutom položaju na vrhu brda, u prisutnosti Boga i nebeskih anđela. I pošto se sa zadovoljstvom nagledao Hanaana, legao je kao neki umorni ratnik da se odmori. Uskoro ga je obuzeo san, ali je to bio smrtni san. Anđeli su uzeli njegovo telo i sahranili ga u dolini. Izraelci nikada nisu uspeli da pronađu mesto na kojemu je bio sahranjen. Trebalo je da njegova potajna sahrana spreči ljude da ne sagreše Gospodu klanjajući se idolopoklonički njegovom mrtvom telu.IO 144.4

Sotona je likovao kada je uspeo da navede Mojsija da zagreši Bogu. Zbog svoga greha Mojsije je pao pod vlast smrti. Da je nastavio da bude veran, da njegov život nije bio pomračen tim jednim prestupom kada je propustio da Bogu pripiše slavu što je izveo vodu iz stene, ušao bi u Obećanu zemlju i bio bi prenesen na Nebo ne videvši smrti. Pošto je Mojsije kratko vreme proveo u grobu, Mihael, odnosno Hristos, sišao je s Neba zajedno s anđelima koji su sahranili Mojsija, uskrsnuo ga i odveo na Nebo.IO 145.1

Kada su se Hristos i anđeli približili grobu, na grobu su se pojavili i Sotona i njegovi anđeli, trudeći se da sačuvaju Mojsijevo telo da ne bude uzeto. Kada su Hristos i njegovi anđeli pristupili grobu, Sotona se usprotivio njihovom dolasku, ali je bio primoran, slavom i silom Hrista i Njegovih anđela, da se povuče. Sotona je prisvajao Mojsijevo telo zbog tog jednog jedinog prestupa; ali ga je Hristos krotko uputio na svoga Oca, govoreći: „Gospod da te ukori, Sotono!” (Juda 9)IO 145.2

Hristos je rekao Sotoni da zna da se Mojsije ponizno pokajao zbog tog jednog zlog dela, da sada nikakva mrlja ne kvari njegov karakter i da njegovo ime stoji neokaljano u nebeskoj knjizi izveštaja. Onda je Hristos uskrsnuo Mojsijevo telo, koje je Sotona zahtevao za sebe.IO 145.3

Prilikom Hristovog preobraženja, Mojsije i Ilija, koji je bio prenesen na Nebo, bili su poslani da razgovaraju sa Hristom o Njegovim patnjama, i da budu nosioci Božje slave Njegovom dragom Sinu. Mojsije je uživao veliku čast u Božjim očima. Dobio je prednost da razgovara s Bogom licem u lice, kao što čovek razgovara sa svojim prijateljem. Bog mu je otkrio svoju nenadmašnu slavu, kao što to nije učinio nijednom drugom čoveku.IO 145.4