Napisan na kamenim pločama

Da bi ljude ostavio bez izgovora, sam Gospod se udostojao da siđe na Sinaj, odeven u slavu i okružen svojim anđelima, i da na najdostojanstveniji i najstrašniji način objavi svoj zakon od Deset zapovesti. Nije se oslonio na bilo koga da ih pouči, čak ni na svoje anđele, već je izgovorio svoj zakon glasom koji su mogli da čuju svi ljudi. On se nije, čak ni tada, oslonio na kratko sećanje naroda koji je bio sklon da zaboravi Njegove uredbe, već ga je napisao svojim svetim prstom na kamenim pločama. Hteo je da ukloni svaku mogućnost da ljudi u Njegov sveti zakon unesu neku svoju tradiciju ili da pomešaju Njegove zahteve sa običajima ljudi.IO 123.2

A onda se još više približio svom narodu, koji je tako lako zastranjivao, jer nije hteo da ih ostavi sa samo deset propisa Dekaloga. Zapovedio je Mojsiju da piše, onako kako mu bude zapovedao, svoje sudove i svoje zakone, dajući narodu podrobna uputstva o onome što je hteo da čine da bi time održali deset pravila koja je uklesao na kamene ploče. Ova posebna uputstva i ovi posebni zahtevi trebalo je da zalutalog čoveka vrate poslušnosti moralnom zakonu, čijem kršenju je bio toliko sklon.IO 123.3

Da su ljudi održali Božji zakon, onako kako je objavljen Adamu posle pada u greh, kako je sačuvan u Nojevoj barci, kako je poštovan u Abraamovoj porodici, ne bi bilo nikakve potrebe za obredom obrezanja. Da su Abraamovi potomci poštovali zavet, kojemu je obrezanje bilo zalog ili znak, nikada ne bi otišli u idolopoklonstvo niti bi trebalo da se presele u Egipat, niti bi bilo potrebe da Bog objavi svoj zakon na Sinaju ili da ga ukleše na kamene ploče, niti da ga ogradi posebnim uputstvima u odlukama i uredbama datim Mojsiju.IO 124.1