Dvadeset I Deveto Poglavlje—Hristovo Raspeće

Hristos, dragoceni Božji Sin, bio je odveden i predan ljudima da bude raspet. Učenici i vernici sa okolnih područja pridružili su se mnoštvu koje je pratilo Isusa prema Golgoti. I majka Isusova je bila s njima, u pratnji Jovana, omiljenog učenika. Njeno srce se slamalo pod teretom neiskazanog bola; a ipak se, zajedno s učenicima, i dalje nadala da će se bolni prizor na neki način promeniti, da će se Isus poslužiti svojom moći i pojaviti se pred svojim neprijateljima kao Božji Sin. A onda se ponovo obeshrabrilo srce majke kada se setila reči kojima joj je On ukratko prikazao šta sve treba da se odigra toga dana.IO 184.1

Isus je jedva prošao kroz vrata Pilatovog doma kada su ljudi izneli krst, pripremljen za Barabu, i stavili ga na Njegova izranjena i iskrvavljena pleća. Stavili su krstove i na Barabine drugove, koji su zajedno sa Hristom bili povedeni na pogubljenje. Spasitelj je uspeo da nosi svoj krst samo nekoliko koraka, a onda se, iscrpljen od gubitka krvi, prevelikog umora i bola, srušio bez svesti na tle.IO 184.2

Kada se Isus osvestio, krst je bio ponovo stavljen na Njegova pleća i On je bio prisiljen da pođe dalje. Teturao se nekoliko koraka, noseći teški teret, i ponovo pao bez svesti na pločnik. Isprva su ljudi pomislili da je mrtav, ali se na kraju ipak osvestio. Sveštenici i glavari nisu imali nikakve samilosti prema svojoj napaćenoj žrtvi; ali su uvideli da je potpuno nemoguće da On i dalje nosi ovo oruđe mučenja. Dok su još razmišljali šta da čine, Simon, čovek iz Kirene, približio im se iz suprotnog smera i umešao se u mnoštvo. Njega su na nagovor sveštenika uhvatili i naterali da nosi Hristov krst. Simonovi sinovi su bili Isusovi učenici, ali se on sam nikada do tada nije povezao s Njime.IO 184.3

Veliko mnoštvo je pratilo Spasitelja do Golgote, mnogi među njima su mu se rugali i smejali, ali je bilo i onih koji su plakali i izgovarali reči zahvalnosti. Oni koje je izlečio od raznih bolesti i oni koje je podigao iz mrtvih, sećali su se glasno Njegovih čudesnih dela i zahtevali da saznaju šta je to Isus učinio i čime je zaslužio da prema Njemu postupaju kao prema zločincu. Samo nekoliko dana pre toga, pratili su ga radosnim uzvicima hosana i mahali palmovim granama dok je pobedonosno ulazio u Jerusalim. Međutim, mnogi koji su tada uzvikivali Njemu u slavu, zato što je bilo popularno da se to čini, sada su podizali svoje glasove i vikali: „Raspni ga! Raspni ga!”IO 185.1