Eva postaje kušač

Onda je i sama uzabrala roda za sebe i jela, zamišljajući da oseća oživljavajući snagu nekog novog i uzvišenijeg postojanja kao posledicu osvežavajućeg uticaja zabranjenog ploda. Nalazila se u stanju nekog čudnog i neprirodnog uzbuđenja dok je prilazila svome mužu s naručjem punim zabranjenoga ploda. Prenela mu je mudro objašnjenje zmije i poželela da ga odmah odvede do drveta poznanja dobra i zla. Kazala mu je da je već okusila ploda i da je, umesto svesti o ikakvom približavanju smrti, osetila samo ugodno, radosno uzbuđenje. Čim je postala neposlušna, Eva se pretvorila u moćnog medija pozvanog da izazove pad svoga muža.IO 27.1

Videla sam žalost koja se pokazala na Adamovom licu. Izgledao mi je uplašen i zaprepašćen, kao da se neka velika borba vodi u njegovim mislima. Kazao je Evi da je skoro potpuno sigu ran da se srela s neprijateljem na kojega su bili upozoreni, i da će, ukoliko je to istina, ona morati da umre. Ona ga je počela uveravati da ne oseća nikakve zle posledice, već neki ugodan uticaj, pa ga je pozvala da i sam uzme i jede.IO 27.2

Adam je dobro zhvatio da je njegova pratilja prekršila jedinu zabranu koja im je bila postavlja kao proba njihove vernosti i ljubavi. Eva je ponovila da je zmija kazala da oni sigurno neće umreti, i da su te reči sigurno verodostojne, jer ona ne oseća nikakav znak Božjeg nezadovoljstva, već samo neki ugodan uticaj, kakav su po njenom mišljenju osećali i anđeli.IO 27.3

Adam se požalio što je Eva otišla iz njegove blizine, ali je delo već bilo učinjeno. Morao se odvojiti od one u čijem je društvu toliko uživao. Kako da to dozvoli? Njegova ljubav prema Evi je bila snažna. Krajnje obeshrabren, odlučio je da podeli njenu sudbinu. Smatrao je Evu delom sebe, i ako ona mora da umre, i on će umreti s njome, jer ne može podneti pomisao da bude odvojen od nje. Nedotajalo mu je vere u milostivog i dobrodušnog Stvoritelja. Nije pomislio da bi Bog, koji ga je stvorio od praha zemaljskoga i dao mu živ, prekrasan oblik, koji je stvorio i Evu da bude njegova pratilja, mogao nadomestiti njezin gubitak. Osim toga, zar reči te premudre zmije ne bi mogle da budu tačne? Eva je stajala pred njime, isto onako privlačna i prekrasna, i naizgled isto tako bezazlena, kao i pre svog dela neposlušnosti. Izražavala je veću, uzvišeniju ljubav prema njemu nego pre svoje neposlušnosti, i sve je to bilo posledica ploda koji je pojela! Nije video na njoj nikakvog znaka smrti. Ona mu je govorila o ugodnom delovanju ploda, o svojoj vatrenoj ljubavi prema njemu, i on je odlučio da pretrpi posledice. Uhvatio je plod i brzo ga pojeo i slično Evim nije osetio nikakve neposredne neugodne posledice.IO 27.4

Eva je smatrala sebe sposobnom da vidi razliku između onoga što je pravo i onoga što je zlo. Laskava nada u postizanje višeg nivoa znanja navelo ju je da pomisli da je zmija njezin posebni prijatelj, prijatelj koji se veoma trudi oko njezinog dobra. Da je potražila svoga muža, da su zajedno preneli Stvoritelju reči zmije, odmah bi bili izbavljeni od njegovog lukavog kušanja. Gospod ne bi dozvolio da ispituju plod drveta poznanja dobra i zla, jer bi tada bili izloženi lukavstvu prepušenog Sotone. Znao je da bu bili savršeno sigurni da nisu dirali plod.IO 28.1