Četrdeset I Deveto Poglavlje—Zastoj U Napredovanju

Reformacija se nije, kao što mnogi pretpostavljaju, zaustavila s Luterom. Trebalo je da se nastavi i razvija sve do kraja svetske istorije. Luter je imao zadatak da drugima prenese svetlost kojom ga je Bog u svom proviđenju obasjao; ali on ipak nije primio celokupnu svetlost koja je bila namenjena svetu. Od njegovog vremena do sada, nova svetlost je neprestano obasjavala Pismo, i nove istine su se neprestano otkrivale.IO 297.1

Luter i njegovi saradnici su obavili plemenito delo za Gospoda; ali, odrastajući u krilu rimske Crkve, verujući u njene doktrine i braneći ih, nisu mogli, niti se moglo od njih očekivati, da proniknu u sve njene zablude. Njihov zadatak je bio da raskinu okove Rima i da Bibliju ponude svetu; ali je ostalo još mnogo važnih istina koje su propustili da otkriju i teških zabluda koje nisu odbacili. Većina od njih je nastavila da svetkuje nedelju kao sveopšte prihvaćeni dan sedmičnog odmora i bogosluženja. Međutim, bilo je među njima i nekih, koji su svetlovali dan odmora po četvrtoj zapovesti. Među reformatorima Crkve časno mesto treba dati onima koji su ustali da brane istine koje su uglavnom od svih, čak i od protestanata, bile zanemarene - onima koji su podržavali obaveznost četvrte zapovesti, obaveznost biblijskog dana odmora. Kada je Reformacija prognala tamu koja je pokrivala celokupno hrišćanstvo, u mnogim zemljama su poštovaoci subote izašli na svetlost dana.IO 297.2

Oni koji su primili velike blagoslove Reformacije nisu nastavili da idu napred putem kojim je tako plemenito krenuo Luter. Nekoliko vernih ljudi je ustajalo s vremena na vreme da objave neke nove istine i da razotkriju dugogajene zablude, ali je većina, slično Judejcima iz Hristovog vremena, ili romanistima iz Luterovog doba, bila zadovoljna da veruje onako kako su verovali njihovi očevi, i da živi kako su oni živeli. I zato se religija ponovo izopačila u formalizam; zablude i sujeverja koja bi bila odbačena da je Crkva nastavila da korača u svetlosti Božje Reči, ponovo su se vratila i zavladala životom ljudi. I tako je duh, nadahnut Reformacijom, postepeno izumirao, sve dok nije zavladala skoro isto tako velika potreba za reformom u protestantskim Crkvama kakva je bila u katoličanstvu u Luterovo doba. Vladala je tako velika duhovna otupljenost, isto poštovanje mišljenja ljudi, isti duh svetovnosti, isto zamenjivanje učenja Božje Reči ljudskim teorijama. Oholost i neuravnoteženost su se podupirale pod maskom religije. Crkve su se pokvarile sjedinjujući se sa svetom. I tako su bila oborena upravo ona velika načela za koja su Luter i njegovi saradnici toliko mnogo učinili i zbog koji su toliko pretrpeli.IO 297.3

Kada je Sotona uvideo da nije uspeo da skrši istinu nasiljem i progonstvima, ponovo se vratio istom planu nagodbi koji je doveo do velikog otpada i do stvaranja rimske Crkve. Naveo je hrišćane da se udruže, ali ne s neznabošcima, već s onima koji su se, svojim obožavanjem boga ovoga sveta, pokazali kao isto tako veliki idolopoklonici.IO 298.1

Sotona više nije uspevao da Bibliju zadrži daleko od ljudi, ona je bila stavljena nadohvat ruke svima. Međutim, naveo je hiljade da prihvate njena lažna tumačenja i nezdrave teorije o njoj, i da se ne potrude da istražuju Pisma i da sami saznaju istinu. On je izopačio biblijske doktrine, pa su tradicije, koje će upropastiti milione, pustile duboko korenje. Crkva je uzdizala i branila te tradicije, umesto da se trudi oko istina koje su jednom bile date svetima. I iako potpuno nesvesni svoga stanja i opasnosti koje im prete, Crkva i svet su se brzo približavali najsvečanijem i najvažnijem razdoblju istorije ove zemlje - razdoblju otkrivenja Sina čovečjeg.IO 298.2