Četrdeseto Poglavlje—Petrovo Oslobođenje Iz Tamnice

Herod je bar za javnost bio obraćenik u jevrejsku veru i naizgled vrlo revnostan u održavanju zakonskih ceremonija. Vlast u Judeji bila je u njegovim rukama, i on je pod Klaudijem, rimskim imperatorom, zauzimao i položaj tetrarha Galileje. Posebno se trudio da stekne naklonost Jevreja, nadajući se da će tako osigurati svoj položaj i svoje časti. Nastavio je zato da ispunjava želje Jevreja i da progoni Hristovu Crkvu. Započeo je ovo svoje delo time što je oduzimao kuće i imanja vernicima; ali i zatvaranjem uglednih hrišćana. Uhvatio je tako Jakova i bacio ga u tamnicu, a onda je poslao krvnika da ga pogubi mačem, kao što je jedan drugi Herod to učinio s Jovanom Krstiteljem. Onda je postao još smeliji, videći da su Jevreji vrlo zadovoljni njegovim ponašanjem, pa je i Petra bacio u tamnicu. Sva ova surova dela događala su se u toku svetih pashalnih svečanosti.IO 244.1

Narod je odobravao Jakovljevo pogubljenje, iako su neki prigovarali što je to bilo učinjeno potajno. Smatrali su da bi javno pogubljenje bilo mnogo uspešnije u zastrašivanju vernika i simpatizera hrišćanstva. Zato je vladar zadržavao Petra u tamnici želeći da zadovolji Jevreje javnim prizorom njegove smrti. Međutim, bilo mu je rečeno da ne bi bilo sigurno izvoditi starog apostola na pogubljenje pred očima sveg naroda koji se okupio u Jerusalimu za Pashu. Starešine su se plašile da bi dostojanstveno držanje apostola moglo probuditi saučešće i poštovanje naroda; osim toga, bojali su se da bi on mogao uputiti okupljenima jedan od svojih snažnih poziva da ispitaju život i karakter Isusa Hrista, čemu se oni, uprkos svoj svojoj lukavosti, nisu mogli suprotstaviti. U takvom slučaju, pribojavali su se Jevreji, narod bi mogao zahtevati od vladara da Petar bude pušten na slobodu.IO 244.2

I dok je tako Petrovo pogubljenje bilo odlagano pod raznim izgovorima za vreme posle Pashe, vernici Hristove Crkve su imali vremena da duboko ispituju svoje srce i da se iskreno mole. Vatrenim molbama, suzama i postom bio je ispunjen njihov dan. Molili su se bez prestanka za Petra; osećali su da je on nenadoknadiv u radu za Hrista, i da su se kao Hristova Crkva našli u opasnosti, ukoliko im Bog na poseban način ne pomogne, da budu istrebljeni sa lica zemlje.IO 245.1

Konačno je bio određen i dan Petrovog pogubljenja; ali su se molitve vernika i dalje uzdizale k Nebu. I dok su se sve njihove snage i osećanja sjedinjavali u vatrenim molitvama, Božji anđeli su čuvali zatvorenog apostola. Čovekova nevolja je i prilika za Boga. Petar je bio stavljen izmeđi dva vojnika, vezan sa dva lanca, od kojih je svaki bio pričvršćen za ruku jednog od njegovih stražara. Nije se mogao ni pokrenuti bez njihovog znanja. Tamnička vrata bila su čvrsto zatvorena, i jaka straža je stajala pred njima. Tako je bila uklonjena svaka mogućnost izbavljenja ili bežanja, bar po ljudskim merilima.IO 245.2

Apostola nisu uplašile okolnosti u kojima se nalazio. Otkako je bio ponovo primljen pošto se odrekao Hrista, on je smelo prkosio opasnostima, pokazujući plemenitu hrabrost i smelost u propovedanju raspetog, uskrslog Spasitelja, koji se uzneo na Nebo. Sam je verovao da je sada došlo vreme da položi svoj život za Hrista.IO 245.3

Noć pre zakazanog pogubljenja, Petar je kao i obično, vezan lancima, spavao između dvojice stražara. Herod je, sećajući se kako su Petar i Jovan pobegli iz tamnice u koju su bili bačeni zbog svoje vere, ovom prilikom udvostručio mere opreznosti. Vojnici na straži, da bi se osigurala njihova pojačana budnost, sami su bili odgovorni za čuvanje zatvorenika. On je bio vezan, kao što je već opisano, u ćeliji isklesanoj u steni, čija su vrata bila zatvorena bravama i prevornicama. Šesnaest vojnika je bilo određeno da čuva ćeliju, izmenjujući se u redovnim razmacima. Po četvorica su bila na straži u svakoj smeni. Međutim, brave i prevornice i rimska straža, kojima je zatvoreniku bila sprečena svaka mogućnost ukazivanja ljudske pomoći, samo su uvećale i upotpunile Božju pobedu prilikom oslobađanja Petra iz tamnice. Herod je podigao svoju ruku na Svemogućega i zato je morao da doživi krajnje poniženje i poraz u svojim naporima da oduzme život Božjem sluzi.IO 246.1