Progodna pouka

Jakov i Isav predstavljaju dve vrste ljudi: Jakov, pravednike, a Isav bezakonike. Jakovljevo očajanje kada je čuo da se Isav uputio protiv njega sa četiri stotine vojnika predstavlja muku pravednika kada bude proglašena naredba da su osuđeni na smrt neposredno pre drugog Hristovog dolaska. Kada se bezakonici budu okupljali oko njih, biće ispunjeni strahovanjem, jer, kao i Jakov, neće videti nikakvog izlaza da spasu svoj život. Anđeo se postavio pred Jakova, Jakov se uhvatio za njega, i rvao se s njime preko cele noći. Tako će se i pravednici, u vreme svoje nevolje i svoga straha, rvati u molitvi s Bogom, kao što se Jakov rvao s anđelom. Jakov se u svojoj nevolji molio cele noći da se izbavi iz Isavovih ruku. Pravednici će u svojoj duševnoj borbi vikati ka Gospodu dan i noć i tražiti izbavljenje iz ruku bezakonika koji ih okružuju.IO 80.3

Jakov je priznao svoju nedostojnost: „Nisam dostojan ni najmanje od svih tvojih milosti ili od sve tvoje istine, koju si pokazao svome sluzi!” Pravednici će u svojoj nevolji gajiti duboku svest o svojoj nedostojnosti i uz mnoge suze priznavati svoju krajnju nedostojnost i kao i Jakov hvatati se za obećanja Božja u Hristu, koja su data upravo takvim zavisnim, bespomoćnim i pokajnički raspoloženim grešnicima.IO 81.1

Jakov se čvrsto uhvatio za anđela u svom očajanju i nije ga hteo pustiti da ode. I dok se sa suzama molio, anđeo ga je podsećao na njegova nekadašnja nedela i pokušavao da ga se oslobodi, da bi ga isprobao i ispitao. Tako će i pravednici, u dan svoje nevolje, biti isprobani, okušani i ispitani da bi pokazali snagu svoije vere, svoju istrajnost i nepoljuljano poverenje u Božju moć da ih izbavi.IO 81.2

Jakov nije dozvoljavao da bude odbačen. Znao je da je Bog milostiv, pa se pozivao na Njegovu milost. Ukazivao je na svoju žalost zbog učinjenih prstupa i na svoje pokajanje zbog njih i ponavljao svoju molbu da bude izbavljen u ruke Isavove. I tako se njegova nametljivost produžavala preko cele noći. Dok je razmatrao svoje prošle prestupe skoro da je padao u očajanje. Ali je znao da mora dobiti pomoć od Boga ili propasti! Čvrsto se držao anđela i ponavljao svoju molbu očajničkim, isprenim vapajima sve dok nije pobedio.IO 81.3

Tako će isto biti i sa pravednicima. Dok budu razmatrali događaje iz svoje prošlosti, njihove nade će se skoro ugasiti. Ali, kada shvate da se radi o životu ili smrti, oni će iskreno zavapiti Bogu i govoriti mu o svojoj iskrenoj žalosti i dubokom pokajanju zbog svojih greha i onda se pozvati na Njegovo obećanje: „Uhvati se za moju snagu, da učiniš mir sa mnom; i učinićeš mir sa mnom!” (Isaija 27,5) Tako će se njihove iskrene molitve uzdizati prema Bogu i dan i noć. Bog ne bi uslišio Jakovljevu molitvu niti bi milostivo sačuvao njegov život da se Jakov nije pre toga pokajao zbog svojih greha što je prevarom hteo da dobije blagoslov.IO 81.4

Pravednici, slično Jakovu, će pokazati nepokolebljivu veru i iskrenu odlučnost koja neće prihvatati odbijanje. Oni će osećati svoju nedostojnost, ali neće imati nikakvih prikrivenih zlodela koje bi trebalo da prikažu. Kada bi imali greha, nepriznatih i neokajanih, koji bi se pokazali pred njima dok se savijaju pod teretom straha i brige, duboke svesti o svojoj nedostojnosti, oni bi bili savladani. Očajanje bi nadvladalo njihovu iskrenu veru i oni ne bi imali čvrstine da se tako ozbiljno mole Bogu za svoje izbavljenje, pa bi dragocene trenutke provodili u priznavanju sakrivenih greha i u plakanju nad svojim beznadežnim položajem.IO 82.1

Razdoblje probe je vreme dodeljeno svakome da se pripremi za Gospodnji dan. Ako neko zanemari pripremanje i ne posluša verne opomene koje je dobio, ostaće bez izgovora. Jakovljevo iskreno, istrajno rvanje s anđelom treba da posluži kao primer hrišćanima: Jakov je pobedio zato što je bio istrajan i odlučan.IO 82.2

Svi koji čeznu za Božjim blagoslovom, kao što je to činio Jakov, koji se oslone na Njegova obećanja, kao što je to on činio, uspeće kao što je on uspeo. Ima tako malo pokazivanja prave vere, tako malo istine počiva na mnogim takozvanim vernicima samo zato što su ravnodušni prema duhovnim pitanjima. Oni su nespremni da se napregnu, da se odreknu sebe, da se očajnički bore pred Bogom, da se mole dugo i iskreno za blagoslov i upravo zato ga i ne dobijaju. Vera koja želi da preživi vreme velike nevolje mora sada da se svakodnevno vežba. Oni koji sada ne ulažu snažne napore da ojačaju istrajnost svoje vere biće potpuno nespremni da pokažu onu veru koja će ih osposobiti da opstanu u dan nevolje velike.IO 82.3